16/08/2026
Bila je to lipa litnja noć,sve bilo ka i inače,život u kalama i na plažama tekao je uobičajenim ritmom,baš kako i priliči litnjem danu...
A onda se dogodilo nešto što ovaj grad ne pamti...
Gori u Lokvi,po ko zna koji put,čim učini bura,vatra plane,a s njom i strah...
Pomisliš uhvatit će je pod kontrolu,ali ne i ovog p**a...
Prestrašno je bilo gledati i osjećati toliku nemoć,dok podivljali vatreni jezici gutaju sve pred sobom.
A gutali su i gutali,bez milosti,bez kraja.
Otimali su zemlju naših didova,nečije domove,maslinike,nešto što su ljudi gradili cili život i u svaki kamen i kutak utkali trud ,život i uspomene.
Nečiji trud,muku i znoj.
Gledaš,a ne možeš ništa ,ponadaš se,možda će je zaustaviti,ali nije stala.
Danas shvatiš koliko je to god bilo strašno i bolno,nemjerljivo je sa činjenicom da je izgubljen jedan mladi život,dok su neki ljudi hospitalizirani boreći se za život .
Teško je pronaći pravu rič za tu noć.
Teško je opisati tugu,strah i nemoć.
Gori grad.
Gori naš Omiš.
Ali od svega toga više gori dišpet u nama.
Dišpet mora i stina ,dišpet čovika od te stine,na kojoj se rodio i na kojoj ostaje usprkos svemu.
Onog koji je navika živit sa kršem i neverama,onog koji zna koliko more može bit mirno,a stina tvrda.
Jer Omiš nisu samo more,kuće,masline i stine,Omiš su ljudi kojima su srca veća od toga svega,ljudi koji su uvik tu jedni za druge.
Vatra je tu noć otimala sve,ali neće otet našu ljubav ,snagu i solidarnost,a ni naših dišpet.
Jer čovika od mora i stine nije lako slomit.
Veliko hvala svim našim vatrogascima,istinskim herojima te noći,koji su se bez razmišljanja stavili između vatre i ljudi,te njihovih domova i imovine.
Hvala i svim ljudima koji su nesebično i predano pomaglali drugima i spašavalo što se dalo...
Za grad.
Za Omiš.
Za ljude.
❤️🙏
